CEO ŽIVOT U SINĐELIĆU – MARKO MAKSIMOVIĆ
Ono što je Frančesko Toti za Romu ili Stiven Džerard za Liverpul, to je Marko Maksimović za Sinđelić.
Ceo život posvećen crveno belim Orlovima, prošao je sve selekcije kluba, postao i kapiten prvog tima, a sada na funkciji generalnog sekretara prati razvoj mladih nada.
„U popularnu Sinđu sam došao davne 1985. godine. Tada kao jedanaestogodišnjak. Nije puno trebalo da treneri obrate pažnju na mene i odmah su mi dali rukavice i stavili na gol“. – priseća se Maksimović.
„Imao sam i „nesreću“ da je stariji brat uveliko bio golman u Sinđeliću, odnosno u omladincima, te sam i ja zadužio dres sa brojem 1 u mlađim kategorijama.“ – kroz osmeh priča Maksimović.
„Nije samo želja za treniranjem presudila. Voleo sam da gledam Sinđelić koji je tih osamdesetih igrao jedan od najlepših fudbala u Srbiji, voleo sam da gledam Karasija, Coleta Jankovića, Borovnicu koji su tada nosili dres Orlova“.
Treneri su dosta uticali na razvoj: „Prvi treneri su mi bili žive legende kluba Ilija Galić, Mlađa Stojanović i Dragan Fišer. Iskreno, tada nisam ni slutio da ću do kraja karijere igrati sam za jedan klub“.
U mlađim kategorijama, generacija Marka Maksimovića je glasila za jednu od najboljih u istoriji kluba, samim tim nakon dobrih partija u omladinskoj školi usledio je debi u senirskom sastavu: „Sećam se kao juče davne 1994. godine. Debitovao sam protiv ČSK u Čelarevu, a rezultat je bio 2:2. U seniorima je sve za istorijske stranice, a moram pomenuti da su mi treneri bili Cole Janković, Blagoje Krivokuća, Miloš Miljanić, Goran Čumić, Dragan Fišer i dosta sam naučio od njih.“
Za dvadeset godina igračke karijere, Marko je igrao sa velikim brojem igrača: „Mnogo je bilo dobrih igrača sa kojima sam delio i dobro i loše i dan danas smo prijatelji. Ipak izdvojio bih legendu kluba Zorana Ivšića koji je bio sjajan napadač i fantastičan igrač. „
Mnogi su voleli da popularnog Maksu gledaju duže među stativama: „Karijera je trajala do 2004. godine. Neki bi rekli da je prerano stavljena tačka. Međutim, odluka je bila samo moja i znam da nisam pogrešio. Nisam otišao iz Sinđe, ostao sam kao član skupštine u narednom periodu, a poslednjih 4 godine sam na poziciji generalnog sekretara.“
Sinđelić je u međuvremenu postao klub sa prepoznatljivim imidžom: „Poslednjih godina smo se profilisali kao klub koji je idealan za razvoj mladih igrača. Dokazali smo da dobro radimo, jer dosta igrača uveliko igraju na velikoj sceni, u Superligi ili inostranstvu. Doskorašnji članovi kluba su bili Nikola Simić koji je sada u Vojvodini, Lazar Tufegdžić i Nemanja Branković su zaigrali za Spartak iz Subotice, a Lazar je sada već u CSKA iz Sofije, Vasilije Đurić je u Metalcu, Kričak je zaigrao za Mjalbi, Ivanović je otišao u Zorju, Strahinja Čarapić je pojačao TSC, a Budućnost iz Podgorice je jača za Uroša Ignjatovića.“
Pored sjajnog izvoza, Sinđelić i dalja ima adute: „Imamo bisere i sada srpskog fudbala. Ognjen Marinković je već skrenuo pažnju na sebe sa samo 19 godina, Milan Kolarević je godinu dana mlađi, a zaigrao je amatersku reprezentaciju, Slobodan Novićević dojučerašnji omladinac je prvi strelac Sinđelića sa 17 pogodaka, pred njima je svakako svetla fudbalska budućnost.“
Kakva je bila sezona iz oka iskusnog sportskog radnika: „Sadašnji tim je napravio veliki uspeh i maestralno odigrao prolećni deo sezone, te je pred nama srpska liga ponovo. Bilo je milina gledati ove momke i uživati u njihovim partijama. Sam i rezultat govori o tome, ostvarili smo 14 pobeda i samo jedan remi na 15 utakmica. Sve su to sjajno vodili šef Nebojša Radišić i trener Goran Dragović uz nezaobilaznog sportskog direktora Nikolu Valentića“.
Šta je pred Sinđelićem: „Cilj nam je sledeće sezone da igramo atraktivan fudbal. Dopadljiv za oko. Takođe i da kroz tu igru lansiramo još neke igrače koji će biti zvezde svetskog fudbala.“ – jasan je Maksimović.