3, 2, 1…ТИМСКИ ДУХ
Био једном један тим, једна екипа, имала је тимски дух.
Kормило брода орлова генерације 2004 у фебруару 2020 године, преузео је Стеван Николић.
Фудбал је игра која у великој мери има „жар акције“ али овде причамо о једној великој романтици.
Био је то тим који је имао свој „тимски дух“, био је то тим који се никада није правдао јер није имао за шта, био је то тим који је прелепо плесао а њихова песма се знала. Била је то победничка песма. Више се неће свирати, али ће се увек потајно ослушкивати.
Током 3 и по године заједничког рада, тачно 763 тренинга, пласмана у топ 4 током сваке сезоне, 86 победа, 23 нерешена исхода и 17 пораза, брод је дошао до крајње луке и последњег стајалишта.
Много тога се за то време десило, генерација 2004 избацила је највише играча за сениорски састав али и тренера, сада већ људи који су створени за велика дела.
Играчи попут Милана Kоларевића, Александра Тодоровића, Гаврила Циврића, Стефана Тирнанића, Луке Величковића, Ђорђа Ђурашиновића, Луке Андријића, носили су екипу на својим леђима а сада су раширили крила и свако ће бити или постати орао „тамо негде“ или ту.
На крају једног, а почетку другог путовања, правци су различити. Тренер Стеван Николић после вишегодишњег рада, промоције на место шефа стручног штаба одлази у Kину на место шефа у елитном омладинском фудбалу, многобројни играчи одлазе пут Америке, Европе, Србије, Португала.
“ а сад адио, и ко зна кад’ и ко зна где“
Једном, некада, опет, видимо се сигурно.